Kako to kaže naš narod: “Dok se nekom ne smrkne, drugom ne svane”. Inicijalizacija našeg slučaja najlakše bi se opisala kad bi glagoli u ovoj poslovici zamenili mesta, da bi željeni smisao bio: kad nekom svane, drugom se smrkne.

Naše “pomračenje” počelo je ttb-koncepcijom aktivnog učenja, koja podrazumeva smaranje, davljenje i skretanje na neke (za nas ostale) nebitne teme, a sve u neku ličnu korist.

Kakvo prethodno znanje treba imati da bi se napravio neki sajt? Iz priloženog, reklo bi se baš nikakvo! Dovoljno je samo znati neke termine i gađati se njima (bukvalno to-jer često i nemaju smisla osim “zarad da bi se ‘falili”), pa neko neupućen mogao bi pomisliti da ste neko ko to stvarno zna. A ono ustvari cyber agricola.
Svakako je lakše kliktati po farmama nego učiti nešto ako već imaš prilike da smaraš sve okolo onim što te “muči”. Pa, kako ti se zalomi.
U početku je vladala korektnost, a zatim je tolerancija već (malo) usahnula. Kod svih.

Praviš sajtove a ne znaš engleski, a hteo bi sve da znaš…ooo, to može (tačnije: mora) biti problem. Izgubiš se u prevodu pa dobiješ i novi vid komparacije, koji glasi: “isto dobar”. Rocks! Woo-hoo!

Prosto se pitam da li stvarno važi da nema glupih pitanja?! Nešto sve više sumnjam u tačnost istog…prosto, svako pravilo ima svoj izuzetak, a nekad je i taj jedan suvišan.
To je kao kad hoćeš da zezneš sistem, a imaš XP…probali neki!

Čak i ona smislena pitanja, tipa: “kako ja to da ubacim kod mene na sajt?”, na odgovor koji nije očekivan a glasi npr: “ne znam, to rade programeri”, prijem informacija kod onog ko pita ne priznaje ovakvu vrstu odgovora i kreće opet: if odgovor=ne, then repeat pitanje. I to uraditi svaki put. Beskonačna petlja.

Za sve to vreme osećamo se spamovani nekim nebitnim informacijama, a drugi spam-filter osim toga da kažeš “ej, dosta više”, i nemamo.
Ali, kad lepo to zamoliš i nema nekog efekta, pa smo za sad (još uvek) u borbi sa vetrenjačama.

to be continued…