Bubbledouble's Blog

Archive for август 2010

Twitter je našem malom community-ju doneo pravo “razgibavanje” juče popodne. Da li zato što je vikend bio za nama, ili su možda u pitanju neke meteroopatske reakcije na naglo zahladenje, šta god, juče smo bili više spavaonica nego učionica.

Lično, stvarno bih želela da čujem (po zasluzi ostvarljive) dodatne informacije, o kojima je pričao profesor Varagić, ali moram priznati da današnja atmosfera u toku pre podnevnog predavanja i nije bila baš dinamična, a samim tim ni mi željeno slušalačko telo. Definitivno offline mod. Za sebe to sasvim sigurno mogu da tvrdim.

Ne mogu da se vadim na to da bi bilo drugačije da nam je konekcija malčice bolja. Ova sadašnja situacija me malo podseća na varijantu: štediti toplu vodu-da bude za sve, da se ne uključuju svi aparati u domaćinstvu odjednom da ne bi izbio osigurač itd i sl. Ali, prilagođavamo se traženom, jer prosto tako mora: štednja zarad pokazne vežbe, a onda praksa @home.

Elem, kad je Jasna stigla već je bilo podne, pa smo se i mi nekako razbudili, mada je za mene 4P (iz marketing mix-a) bilo ustvari: P kao “popiti kafu”, i to ponoviti 4 puta, eto taj sam stadijum bila. Ali, kao što rekoh, e-JK nas je twit-razbudila, verovatno zato što smo morali sami da se uključimo, tražimo što šta, komuniciramo. Kao što reče kolega Goran, da su nam pauze kratke za neko bolje upoznavanje, pa što da društvene mreže ne odrade svoje. @ na bilo koga od nas i nema spama…pa jesmo li user-friendly ili ne!? Naravno da jesmo, pa Ima Nas Tu cela učionica!

Advertisements

Vikend je kao neki deo nedelje namenjen za odmor…bar tako sam ja mislila, da mi stvarno treba day off (komada 2) da se malo slegnu stvari. Ponedeljak…jutros sam osvanula umornija više nego bilo koji dan pre i bilo mi je baš neprijatno zbog toga. Toliko sam oduševljena predavanjima, a danas sam ispala prava zevalica sa sindromom rasute pažnje. Shvatila sam da to što sam malo “otišla” sa neta za vikend, nije baš nešto što mi je trebalo. Bolje varijanta je sigurno bila „stay tuned“ ali sta sad.

Naravno, to moje zevanje nije dovodilo u pitanje kvalitet predavanja. Nije to bila varijanta autrijskog cara i nesrećnih kompozitora-pa ako car 3 puta zevne delo je osuđeno na propast. Ne, nikako! Ustvari,  što dalje idemo sve je zanimljivije. Ovaj e-biz kurs je kao neka epidemija…zarazno dobro. Evaluacija sadržaja: 5 sa *.

SEO…hm, jedna od najzanimljivijih stvari do sad, uz Google Analytics, ofcourse. Iz dana u dan mi je sve jasnije da sam toliko vremena na internetu bez veze traćila. Nisam jedina, naravno, mislim da je mnogo više nas “takvih” za razliku od drugih, “intelligence-users”. Kao da mi je bilo potrebno da mi neko skrene pažnju na neke druge, korisnije stvari i da internet nije samo Facebook (i dobro je što nije).

Palo mi je na pamet o čemu ću pisati kad se ova predavanja završe, jer kao izvor mnogo novih stvari, daju mi neverovatnu inspiraciju da ih sve provučem kroz priču, pa tako i nešto utvrdim (ponavljanje je majka mudrosti (lat.)). Izgleda da ću, kroz neko vreme, učionicu morati da zamenim nekom “blogovaonicom”-gde cu da žvaćem naučeno i upijam sve novo. Bilo bi šteta ući i uvući se u sve ovo, pa sve tek tako bataliti. Takođe, bitno da umesto novog posta na blogu ne zavlada (blog-)post (od glagola postiti, u svom osnovnom, religijskom značenju).

Danas je kolega Nebojša spomenuo kako je „zarazio“ svoju devojku pisanjem bloga (pa njoj to čak i bolje ide). Na samom početku predavanja, ja sam svojoj drugarici preko chata napisala šta radimo i poslala joj link za Blog osnove. Pre neki dan poslala mi je link za svoj blog! Jeee, uspela sam da šerujem compiling content kanalom naše komunikacije! Pa bar i ß-verziju.

Sastavljaju se kockice, definitivno me ima tu. Ne mogu da odustanem od svog digitalnog identiteta, bloga mi!

Danas, na pauzi između predavanja, pričali smo sa našim predavačima o tome šta smo naučili za proteklih 5 dana obuke. Lično cenim dosta, mada se afiniteti ka value proposition svakog pojedinačnog IMT-a iz našeg 20-očlanovnog klastera prilično razlikuju. Nekad mi se čini da se DV-u od naših, nekad (ili često) odsutnih, IMT-ova javlja u mislima samo: 999. Čudno kako nam se to dešava, a baš smo u user-friendly okruženju! Ipak mi oko piramide vršimo još uvek samo fiziološke potrebe, a za penjanje ka gore…još uvek se pakujemo.

Ako se internet deli na pre i posle Googla, onda se moje korišćenje interneta deli na period pre i posle e-poslovanja & internet marketinga; Google je u oba slučaja (super-hiper) dodatna vrednost, samo sada sa predlogom advanced.

Sad ispadne, kad ti neko kaže „dvojka si“ (brojevima: 2.0), nije ni svestan koliko te je nahvalio, da ne kažem unapredio! Podigao bi mi ranking, pa tek kad na to mozRank vidi da sam u nekom linku sa DV i e-JK, (komšija) Alexa može da me odmeri kad vidi ko se sve sa mnom druži. Neću biti baš Narodna biblioteka, ali na EXIT mogu, 7-ca je srećna kombinacija, mada mi je digitalni identitet još uvek tako mali, reda veličine čestice cigle iz bedema tvrđave (i to onog prepravljanog!).

Mislim da od silnih upotreba novih, buzz, izraza oko sebe stvarno pravim tagCloud. I to udarnički, k’o da se generiše gorepomenutim ciglama. Glava mi je skroz u oblacima, ali se trudim da svoj intelligence ozbiljno koristim i u drugom kontekstu: datamining, pa sve što nađeš, „in-house“. Al’ da s vremena na vreme to što smo naučili doživi bar i minimalan outsourcing, pa ko je spreman, nek’ šeruje!

Upravo pročitah „Blog osnove“, tako da mogu reći da sam blog-osnovena. Kad ta nova saznanja projektujem na moj blog…čini mi se da nisam mnogo grešila ali svakako može bolje. Uvek može bolje.

Po pitanju bloga, imam neke ideje šta dalje preduzeti. Međutim, po pitanju ideje za sajt sa pretprošlog predavanja i dalje stagniram. Mislim, ideju imam, samo još nisam počela da je sprovodim u delo.  Jutros, dok smo išli zajedno do škole, kolega Darko mi je rekao kako mu se svidelo ono što sam ja iznela po pitanju sajta koja bih pravila. Bilo mi je baš drago da mu se sviđa, puno znači kad neko iz iste priče da neki pozitivan kometar. Ohrabruje.

Takođe, ohrabrujuće, bilo je i danas kada je Jasna podelila sa nama svoja iskustva sa početka obuke slične ovoj koju je pohađala. Nekako je olakšavajuće kada znaš da je jedna takva osoba (za koju se može reći da je relevantna u svakom pogledu) prošla kroz iste muke i nedoumice, za koje kad ispriča deluju tako poznato. Ali, kao što ona kaže, treba biti spreman na promene. Mogla bih odmah da kažem „važi, nema problema“ mada bi „ali“ sigurno nekako isplivalo. I šta povodom tog malog tročlanog „sabotera“ svake namere, kojim zahvatom ga odstraniti pa da sve ide glatko? Ustvari, glatko verovatno neće biti, pre nekako grbavo, ali cilj je bitan i ako ne baš prava, onda neisprekidana linija koja vodi ka njemu! I, jesam li spremna da se menjam? Da, jesam, u vremenu u kom živimo prosto ću morati, pa kad ako ne sad?!

Prvo predavanje iz e-poslovanja, pa vikend. Ta dva dana kao da su me delimično skinula sa speeda od petka, na jutarnji slow motion u ponedeljak, koji je trajao dok se naš profa nije pojavio. Za brzinu i sadržajnost njegovih predavanja, slušaoci u toj kategoriji su totalni out. Mada, nezainteresovanost je nešto što ta predavanja sigurno ne izazivaju (iako apsolutni početnik, cenim ovo kao totalno relevantnu tvrdnju).

Jasna kaže kako se u ovom što radimo znanja kote kao zečići, ali slušajući Dragana Varagića, nema sumnje da je Fibonačijev niz za njega spora progresija. Još u petak imala sam utisak da niz saznanja koje poseduje taj čovek divergira (naravno, na pozitivnu stranu).

Nekako mislim da bi svako trebao svoja interesovanja, takođe, da usmeri tamo, da ne upadne u neku monotonost već da stalno napreduje. Doduše, brzina kojom to nekad ide nije baš reperzentativna, ali bitna je volja. Šta bi bilo kad bismo svi samo odustajali?!

Ova predavanja su kao portal ka nečem novom i sigurno boljem od onog što je trenutno stanje. Treba nam „samo“ e-korpica da u nju smestimo sva nova (e-)saznanja, novi compiling content na koja smo se subscribovali. Koliko će ko naučiti i još bolje-primeniti-zavisi od nas samih, ali bi Clay Shirky trebao stalno da nas podseća da ne treba sve da bude samo na rečima. Ako kažu da lepa reč i gvozdena vrata otvara-ne treba da rizikujem ulaz ako ne znam da objasnim kako sam do tamo došla. A pitaće me…

Moja blog praksa počela je u petak prošle nedelje kao domaći zadatak iz e-poslovanja. Naime, tog dana trebao je da počne novi kurs ili kako već da ga nazovem. Nismo znali ko su predavači, nagađalo se, ovaj onaj…nadala sam se samo da neću zakasniti to jutro-nema smisla, baš prvi dan. Kad se pojavio naš novi predavač pomislila sam-Bogdan Diklić (verzija 40+) u našoj učionici. Kao pojava delovao je prilično ozbiljno, dok nije počeo da se predstavlja. To ne znači da je tad odjednom postao neozbiljan, već je sve samo delovalo mnogo opuštenije. Najavio je da neće biti sam i spomenuo ime još jednog predavača (koje, naravno, nisam zapamtila), znam samo da se vrtelo neko „ekonomsko“ prezime. Pomislih: baš prikladno situaciji! Za ležernu vožnju kroz prva 4 dana, oba naša nova predavača imala su TDI. Ubrzavali su do stotke u nanosekundama, dok  je nama taj dan još bilo potrebno postepeno zaletanje iz pit stopa. Prvi deo predavanja, koje je držao Dragan Varagić, proleteo je neverovatnom brzinom. Toliko novih informacija…nikad do sad nisam imala priliku da prisustvujem ovakvoj vrsti predavanja, gde čuješ toliko motivišućih stvari da stvarno deluje kao da ništa nije nemoguće, samo ako se (za početak) malo potrudiš. Da nismo imali tamo računare, imam utisak da bih trčala do kuće da počnem da pišem blog-do te mere je to prvo predavanje uticalo na mene! Onda je stigla Jasna Kamatović (ipak jeste bio u pitanju neki ekonomski pojam). Po količini podataka koje nam je iznela taj dan, imala sam utisak da je za nju knjiga debljine Vujaklije džepno izdanje. Međutim, sve što je pričala delovalo je stvarno „user friendly“ (kao pridev u objašnjavanju i za internet korisnika bitno okruženje). Suma sumarum: prvi dan je prošao fantastično! Sad znam da ništa ne znam, jer i ono što znam dovodim u pitanje! Kao neko ko dosta vremena provede na internetu, posle njihove priče imala sam utisak da  umesto interneta koristim BBS. Real-time web, i’m comming!


Advertisements

    • Gordanag: Izborili smo se do kraja u našu korist, priznaćeš! Tišina ume da bude veoma neprijatna, naročito kada se očekuje reakcija. Mi smo odreagovali ti
    • sladja: Tekst je odličan, super si to upakovala. Da li će se dotični prepoznati?
    • doradora: Nasa borba ce se uskoro zavrsiti, a borba druge strane vise lici na donkihotovsku.

    Категорије