Bubbledouble's Blog

Archive for септембар 2010

Kako to kaže naš narod: „Dok se nekom ne smrkne, drugom ne svane“. Inicijalizacija našeg slučaja najlakše bi se opisala kad bi glagoli u ovoj poslovici zamenili mesta, da bi željeni smisao bio: kad nekom svane, drugom se smrkne.

Naše „pomračenje“ počelo je ttb-koncepcijom aktivnog učenja, koja podrazumeva smaranje, davljenje i skretanje na neke (za nas ostale) nebitne teme, a sve u neku ličnu korist.

Kakvo prethodno znanje treba imati da bi se napravio neki sajt? Iz priloženog, reklo bi se baš nikakvo! Dovoljno je samo znati neke termine i gađati se njima (bukvalno to-jer često i nemaju smisla osim „zarad da bi se ‘falili“), pa neko neupućen mogao bi pomisliti da ste neko ko to stvarno zna. A ono ustvari cyber agricola.
Svakako je lakše kliktati po farmama nego učiti nešto ako već imaš prilike da smaraš sve okolo onim što te „muči“. Pa, kako ti se zalomi.
U početku je vladala korektnost, a zatim je tolerancija već (malo) usahnula. Kod svih.

Praviš sajtove a ne znaš engleski, a hteo bi sve da znaš…ooo, to može (tačnije: mora) biti problem. Izgubiš se u prevodu pa dobiješ i novi vid komparacije, koji glasi: „isto dobar“. Rocks! Woo-hoo!

Prosto se pitam da li stvarno važi da nema glupih pitanja?! Nešto sve više sumnjam u tačnost istog…prosto, svako pravilo ima svoj izuzetak, a nekad je i taj jedan suvišan.
To je kao kad hoćeš da zezneš sistem, a imaš XP…probali neki!

Čak i ona smislena pitanja, tipa: „kako ja to da ubacim kod mene na sajt?“, na odgovor koji nije očekivan a glasi npr: „ne znam, to rade programeri“, prijem informacija kod onog ko pita ne priznaje ovakvu vrstu odgovora i kreće opet: if odgovor=ne, then repeat pitanje. I to uraditi svaki put. Beskonačna petlja.

Za sve to vreme osećamo se spamovani nekim nebitnim informacijama, a drugi spam-filter osim toga da kažeš „ej, dosta više“, i nemamo.
Ali, kad lepo to zamoliš i nema nekog efekta, pa smo za sad (još uvek) u borbi sa vetrenjačama.

to be continued…

Advertisements

Pred kraj prošlonedeljnih predavanja (kao što sam već i pisala) bilo je priče o nekim naprednim tehnologijama, tipa (već postojeći) SIRI i (za sad u najavi) VPA (Virtual Personal Assistant).

Sve to što nas (kao čovečanstvo) čeka a nikako da dođe do nas (ovde u Srbiji) – kad to čitam, imam utisak kao da je neki odlomak iz novog SF romana.

…Srbija, 2050. godine, u tehnomarketima pojavio se prvi model SIRI-ja. Mi sa obuke, već matorci, konačno imamo priliku da u Srbiji pitamo nekog tamo inteligentnog softverskog agenta da nam zakaže večeru. Wow! Dobar osećaj oko „novih“ stvari nije nas napustio ni posle 40 godine! I ne sme, još samo 10 godina i stiže i VPA…radujem mu se godinama!:)…

Ma da, hoću, baš ću ga (toliko) čekati. Ne mora da bude ovako. Što bi moralo da važi-ko čeka taj dočeka?! A šta ako mu se to ne desi? O tome se verovatno nije razmišljalo, tada, kad je neko smislio ovo. Mi danas živimo u vremenu kad se „nema vremena„. Najlakše je prepustiti se „da te voda nosi“, i čekati da se nešto desi. E baš neću! Mada nije loše imati tako nekog, pasivnog, za primer-bar vidiš kako ne treba da radiš!

Pogled na Web mi se malo izoštrio pa sad mogu da razlučim šta je dobro a šta je čista šminka, bez suštine. Samim tim, manje se zadržavam na totalno beskorisnim stvarima, pratim toliko toga (novog) i što je najvažnije-uživam u svemu tome.:)

Tako to ide, što više saznaješ „apetiti“ ti rastu, jer tek onda vidiš koliko ustvari ne znaš. I dobro je kad te stvari nemaju granice.

Pa što onda da (toliko)  čekam sva ta čuda tehnike…protiv nekih stvari ne mogu, ali bar na sebe mogu da utičem…pa što da im se malo ne približim. Lakše i spremnije ću ih dočekati!:) „Znaćemo se“ bar iz priče, ako ne i nešto „bliže“!;)

Kurs iz e-biza se završio u četvrtak prošle nedelje…nikako nisam srećna zbog toga. Ali to što više nemamo predavanja ne treba da znači da sad treba da dignemo ruke od svega…baš naprotiv. Sada imamo neka nova saznanja i alate da možemo da koristimo internet i u neke druge svrhe, tačnije, isključivo u svoju korist.
Ona su tu, pa sad, da li će „skupljati prašinu“ ili ćemo ih zaista i upotrebiti, zavisi isključivo od nas samih. Naravno, ne može sve i ne može odmah, bitno je prepoznati kad a kako…to bi trebalo da nam je poznato.

Sve ovo što pišem je u jednu ruku moja velika sreća zbog svega novog što sam naučila i oberučke (svom svojom memorijom) prihvatila i drugo (podjednako važno) što sam upoznala profesora Varagića i Jasnu i prisustvovoala njihovim predavanjima.

Stvarno, jedan je profesor Varagić! Znam da će ovo skroz „navijački“ zvučati, ali verujem da većina ljudi koji su imali priliku da prisustvuju njegovim predavanjima stvarno to i misle. Neponovljiv lik. Jer, osim što savršeno ume da prenese neko znanje, on je  i dobar psiholog. Za prosvetare kod nas on je pravi prosvetitelj! Ne pamtim da sam ikad prisustvovala ovakvoj vrsti predavanja. Apsolutno savršeno, postala sam veliki fan istog!

Jasna…od milošte uvala e-JK :)…baš zuper! Jako mi je drago što je i ona bila deo svega ovoga (jer je rekla da za prošlu grupu nije), kao neko ko je sjajan primer učenika profesora Varagića, a koja je uspela da sve naučeno i primeni, i sjajna je u tome.

Kao što sam već napomenula, jako mi znači to što je često delila sa nama neka svoja iskustva i razmišljanja dok je pohađala obuku kod profesora Varagića. Sjajna nam je bila komunikacija, jer su oboje tako opušteni.

Jasna kaže kako joj je Varagić  promenio život…i moj je za sad bar skrenuo u neku drugu stranu. Inspiriše da radiš ono što želiš i voliš, i fokusiraš se na to. Zaista želim i da ostanem dosledna tome, trudiću se, moram!

Slajdovi puni noviteta!

Profesor Varagić stvarno nam dođe kao neki Wizard, po principu: Next → New slide (uz gomilu priča, primera i objašnjenja) a sve u cilju informisanja i upoznavanja sa svetom novih tehnologija! Neki su se oduševljavali, neki iščuđavali, ali definitivno nisi mogao ostati ravnodušan na sve tad viđeno kad je apsolutno sjajno!

Prefiks „virtual“ stvarno navodi na češkanje po glavi u fazonu-„ne verujem“ i „jesmo li mi spremni za to“!?! Spremni ili ne, to svakako dolazi, nekom pre a nekom kasnije. Nama ovde kasnije ali to je već d(r)uga priča.

Mislim da je Darko definitivno oduševljen Siri-jem. Ma hajde…pa ko nije!? Želim!!! Ali opet, kome pre, kome kasnije…konkretno po pitanju toga, ko pre njemu, njegov je, a mi ovde polako, kad se zvezde nameste! „Devojka“ je ipak s one strane Atlantika!

Da ne poveruješ, od „dozvole za ciglu“ do Siri-ja za iPhone! OMG! O svemu ostalom što će doći…R2D2 za pomoć u kući i sl.. mogu samo da kažem WOW.

Jasna nam je na počeku kursa pokazala video http://www.youtube.com/watch?v=pB60LhJMd24&feature=rec-LGOUT-exp_fresh+div-1r-1-HM…hm, pa kad to odgledaš vidiš da puno toga nisi znao, ali mislim da sad svest o novim tehnologijama blinka tu negde. Ona i Dragan nam stvarno dođu kao neka varijanta „hostova“ na onom delu interneta koji oni koriste, i to oni uslužni i ljubazni domaćini-ostala bih „u gostima“ do daljnjeg!

Posle uspešno obavljenih prošlonedeljnih zadataka, moram reći da smo stvarno napredovali. Naravno, to najbolje mogu da primete naši predavači, ali oseti se to u novim idejama, načinu izlaganja i izražavanja, a mislim da smo poprimili i malo netetikecije.
Stoji to da smo svi ovde potpuno različiti u svakom pogledu, pa je tim raznovrsnost svega što imamo da prezentujemo još veća.

Sjajna mi je bila praktična vežba kod profesora Varagića u četvrtak. Delovali smo kao tri (tog momenata offline, ali sa tendencijom ka online) web-ringa: svi smo učestvovali sa svojim delom zadatka, davali sugestije a, bogami, i branili svoje stavove. Rasprava je ozbiljno kulminirala, ali (sreća!;)) bez fizičkog obračuna!:D

A tek kod Jasne u petak…tako mi sve brzo proleti da imam utisak da su predavanja skraćena. Toliko dobrih ideja za sajtove, a nova nada je svakako Lidija koja je imala tako „idiličnu“ prezentaciju. Twitnula sam joj svoje oduševljenje (čas je ipak bio u toku, a e-JK toleriše tj. odobrava ovakav vid komunikacije :)).

I sve ovo još samo nedelju dana…uf…shmrtz! Kurs iz e-biza, kad već ne traje baš do samog završetka obuke, definitivno je trebao biti ostavljen za kraj. U četvrtak sam baš dosta razmišljala, a u petak na pauzi sam i pričala sa Nenadom, Darkom i Nebojšom u vezi sa tim kako je ostala još samo jedna nedelja…bilo je jasno da svi o tome misle. Koliko ustvari nismo imali neka očekivanja pre samog kursa, a koliko sad upijamo kao sunđeri sve što se ovde kaže. Mislim da smo svi baš „zagrizli“, da se svako pronašao u bar nekim stvarima, neko će sigurno iskoristiti stečeno znanje, a za početak bilo bi dobro da ostanemo bar blogo-nakloni!


Advertisements

    • Gordanag: Izborili smo se do kraja u našu korist, priznaćeš! Tišina ume da bude veoma neprijatna, naročito kada se očekuje reakcija. Mi smo odreagovali ti
    • sladja: Tekst je odličan, super si to upakovala. Da li će se dotični prepoznati?
    • doradora: Nasa borba ce se uskoro zavrsiti, a borba druge strane vise lici na donkihotovsku.

    Категорије